Mnogo se plašim, svakog trenutka porod može da krene, a ja sam sama. Preko dana i nekako mi je lakše, ali kada padne noć toliko se plašim da ne mogu ni zaspati. Jutros sam pozvala svekrvu da proba urazumiti sina i da se barem ovih par dana posveti meni,
da dođe kući, a ona mi je odbrusila kako bespotrebno paničarim i da je neuznemiravam zbog gluposti, jer je njen sin dovoljno pametan i odgovoran da zna kada treba doći kući. Da je barem moja mama živa, ona bi me razumjela 100%
Nema komentara:
Objavi komentar