Odrasla sam u jako siromašnoj porodici. Otac nikada nije imao posao a mama je čistila po kućama. Stan preko puta nas su prof.matematike sa svojom porodicom. Njegova kćer i ja smo se od malena igrale i družile, bila je jako odgojena i nikada mi nije ništa dobacila, čak se sećam dana kada bi svaki dan poslije škole svratila u trgovinu i meni i njoj kupila sladoled.
Bila je jako kulturna i dobra devojčica. Kako smo odrastale bile smo nerazdvojne. Družila se ona i sa “uglednijim” ali na mene nikada nije zaboravila. Za večernje izlaske jedna haljina njoj jedna meni, delila je sve. Nije želela da ispaštam, bilo je i dana kada nisam imala šta da jedem, ali ona je bila tu da mi pomogne. Odselila se na studije u Beč a ja sam ostala u Beogradu.
Taj period sam jako teško prebrodila. Vremenom smo izgubile kontakt… Udala sam se rodila 2 dece, zaposlena..živim u dobrim uslovima, pomažem svojim.. U žurbi danas slučajno udarim ženu ramenom okrenem se i pogledam je u oči sjećanja se vraćaju, suze idu, ostajemo nepomične.
Izvor: www.ispovesti.com
loading...
Nema komentara:
Objavi komentar